Празнина. Да л све је празно што је празно?

Ил дрво неко ил ветар ходи по месечини?

Ил причине то су лутајућих ду́шâ, у ведрини

Ил тмуши невида; ил привид тела, човече-казно?!

Смутње и слутње, све што поноћ не смири, не дотке

У висинама се распето, сâмо, распе и слути.

Да л несвест су гладна и ти последњи минути;

Ил материја и дух нису грађа за нове потке?

Прелаз из стања у стање, у камен, у дуб, у прах,

Да л коначни су, ил свевременошћу снују у клици?

Шта значе ишчезнућа и обнављања у исти мах?

На обале нове да л доплове, ношени ветринама, паници,

Зрневља плодови; ил све нестаје, уз лом и крах?